Епидемиологија калкулозе мокраћног система

Формирање калкулуса у мокраћном систему и морбидитет који он изазива данас поприма пандемијске размере и у константном је порасту. Калкулус се најчешће формира код особа који живе у земљама са топлом и сувом климом, а преваленција се креће између 2% и 20%.

Највећа је код мушкараца на Блиском истоку, док у Европи и САД варира између 2% и 10%. Уопштено говорећи, мушкарци оболевају три пута чешће него жене, међутим све већи број жена и деце има нефролитијазу, за шта се окривљују начин исхране, повећана гојазност и промена стила живота. Преваленција нефролитијазе у дечјем узрасту у индустријализованим земљама износи око 5%.

У последње две деценије, увођење мање инвазивних лапароскопских метода у уролошку терапију болесника са нефролитијазом свакако је допринело смањењу морбидитета и бржем опоравку болесника. Међутим, стварање нових калкулуса и број рекурентних епизода и даље представља велики здравствени проблем. Инциденција рецидивантне калкулозе после прве епизоде је висока и у првих пет година износи 50% а у току 10 година чак 80% до 90%. Подаци из литературе говоре да особе које су макар једном у животу формирале калкулус у мокраћном систему имају чешће метаболичке поремећаје него здраве особе, а да особе са понављаним епизодама калкулозе имају израженијe ове абнормалности него особе које су само једном формирале калкулус .

Дезинтеграција постојећег калкулуса у мокраћном систему и његова елиминација не превенира стварање новог. Зато је неопходно код свих болесника који су имали калкулус у мокраћном систему проверити постојањe неког од метаболичких поремећаја и потом их едуковати како да спрече стварањe нових калкулуса. Међутим, иако би метаболичко испитивање било од значајне користи за велику већину болесника са нефролитијазом, они се не испитују у довољној мери.

Индикативни су резултати добијени у епидемиолошким студијама рађеним у САД, који су показали да се само код 7% болесника са рекурентном калкулозом уради метаболичко испитивање на нивоу примарне заштите, али да је тај проценат око 3 до 4 пута већи уколико болесника лече нефролог и уролог. Аутори овог испитивања су анкетирањем болесника дошли до податка да би 81% анкетираних особа радије узимало профилактичку терапију него поново имало епизоду калкулуса у мокраћном систему, а 92% би се радије лечило медакаментно него хируршки. Осим општих фактора поједини генетски условљени поремећаји, бубрежне болести, али и уролошке малформације могу представљати висок ризик за рекурентну нефролитијазу.

Без обзира на тип калкулуса и степен ризика за поновно формирање калкулуса, све особе са нефролитијазом требало би да се придржавају превентивних мера . Оне, пре свега, подразумевају унос довољне количине течности да би дневна диуреза била најмање два литра. Такође, без обзира на састав калкулуса, препоручује се и смањен унос соли, јер смањена екскреција натријума повећава реапсорпцију калцијума у дисталним тубулима. Препоручен је смањен унос оксалата храном и ограничен унос беланчевина животињског порекла код болесника са уричком дијатезом. Код болесника са метаболичким синдромом и нефролитијазом препоручују се добро познате мере умерене физичке активности и смањења телесне тежине.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, лекар Интерног одељења.

Извори:

-https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=2689&cache=sr

-Scales CD Jr, Smith AC, Hanley JM, et al. Prevalence of kidney stones in the United States. Eur Urol 2012;62:160–5.

- Qian X, Wan J, Xu J, Liu C, Zhong M, Zhang J, Zhang Y, Wang S. Epidemiological Trends of Urolithiasis at the Global, Regional, and National Levels: A Population-Based Study. Int J Clin Pract 2022;2022:6807203.

-Dwyer ME, Krambeck AE, Bergstralh EJ, et al. Temporal trends in incidence of kidney stones among children: a 25-year population based study. J Urol 2012;188:247–52

- Daudon M, Jungers P, Bazin D, et al. Recurrence rates of urinary calculi according to stone composition and morphology. Urolithiasis 2018;46:459–70.