Акутне леукемије

Акутне леукемије (АЛ) су малигне болести хематопоезног система које настају клонском пролиферацијом ћелија хематопоезе. Постоје две велике групе АЛ: акутне мијелоидне (АМЛ) и акутне лимфобластне леукемије (АЛЛ).

Акутне леукемије чине 35% свих малигнитета код деце, најчешћи тип су АЛЛ. Инциденца значајно расте са годинама болесника. Код одраслих најчешће су дијагностиковане АМЛ (до 75%). Чешће су код особа мушког пола. Укупна годишња инциденца АЛ код одраслих износи 2,25/100 000 становника.

У етиологији АЛ велики значај имају: одређени полиморфизам гена, урођене болести са генетским поремећајима (нпр. Даунов синдром), фактори спољашње средине (јонизујуће зрачење), хемикалије, претходна примена цитостатика, вируси.

Клиничка слика је последица поремећаја функције коштане сржи (инфилтрација бластима и потискивање нормалне хематопоезе) али и инфилтрације других ткива и органа. Присутни су симптоми и знаци анемије (бледило коже, малаксалост, поспаност, отежано дисање, осећај лупања срца), неутропеније (повишена температура, знаци инфекције), и тромбоцитопеније (спонтана крварења- нпр из носа, десни, по кожи). Осим тога јављају се још и ноћно знојење, губитак тежине, болови у костима, увећање десни, увећање лимфних жлезда, увећање јетре и слезине.

Дијагноза се поставља прегледом размаза периферне крви и цитолошким прегледом аспирата костне сржи. Материјал се узима из грудне или карличне кости. За дијагнозу АЛ неопходно је да постоји инфилтрација коштане сржи бластима преко 20%. У лабараторијским анализама периферне крви у крвној слици већина болесника има леукоцитозу (повећан број леукоцита преко 10x10 на 9/л), са присутним бластима (младим ћелијама). Уз то су присутне и анемија и тромбоцитопенија различитог степена.

Лечење АЛ спроводи се применом хемиотерапије у фази индукције (првој фази) и фази консолидације (терапија одржавања) што зависи од типа леукемије. Циљ лечења је ремисија малигног тумора, а то се постиже када су налази периферне крви и коштане сржи нормални. Такође се даје и супоративна терапија: примена деривата крви у виду трансфузија еритроцита и тромбоцита, примена замрзнуте свеже плазме (код крварења), примена антибиотика и антимикотика. Могућност излечења зависи од изгледа ћелија леукемије под микроскопом, колико се леукемија проширила, животне доби болесника и његовог општег здравственог стања.

Превенција: у већини случајева узрочник је непознат али се ипак саветује минимално излагање отровима, зрачењу и хемикалијама, као и правилна исхрана у циљу што бољег имуног одговора организма на штетне агенсе.

Текст на основу извора припремила др Кристина Ђумић, лекар на специјализацији из Интерне медицине.

Извор: Интерна медицина - група аутора.

датум: 11.7.2024.